Ako je preminuo otac, majka ili neko drugi bliski u Srbiji, a vi živite u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj ili bilo gde drugde, ne morate da dolazite. Ostavinu vodi javni beležnik u Srbiji, a vi u postupku učestvujete preko advokata kome date overeno punomoćje, i tako što izjavu potpišete u konzulatu Srbije u mestu gde živite.
Jedna stvar je važnija od svega ostalog: izjava o nasledstvu ne može da se povuče. Ako planirate da se odreknete ili da svoj deo prepustite mami, bratu ili sestri, prvo pročitajte deo o odricanju. Tu porodice najčešće greše.
Ključne tačke
- Ne morate da dolazite u Srbiju: dovoljno je punomoćje advokatu i izjava potpisana u konzulatu.
- Izjava o nasledstvu je konačna i ne može se povući.
- „Odričem se“ i „odričem se u korist mame“ nisu isto: u prvom slučaju vaš deo ide vašoj deci, a u drugom je to poklon koji može da znači porez od 1,5%.
- Odreći se možete do kraja prvostepenog ostavinskog postupka. Ako se ne izjasnite, smatra se da ste nasledstvo prihvatili.
- Za dugove preminulog odgovarate samo do vrednosti onoga što nasledite.
Ažurirano: oktobar 2026 · Proverio: [UPIŠI IME I PREZIME], advokat
Prepoznajete li svoju situaciju?
Roditelj je preminuo, a vi i brat ili sestra živite napolju.
Stiglo vam je pismo od javnog beležnika, ili tek očekujete da stigne. Treba da odlučite da li prihvatate nasledstvo, a ne možete lako da uzmete odmor i dođete.
Hoćete da svoj deo prepustite mami ili tati koji ostaje u kući.
Ovo je najčešći slučaj. Deluje jednostavno, ali od toga kako izjava glasi zavisi kome deo zaista pripada i da li se plaća porez.
Brat ili sestra traži da im date svoj deo kuće i placa.
Hoćete da znate šta vam posle ostaje i da li to može da se uradi pošteno za sve.
Brat potpisuje sada, a vi kasnije (ili obrnuto).
Neko dolazi leti, neko za Božić. Pitate se da li je to problem.
Roditelj je živeo i umro u Nemačkoj, a stan je ostao u Srbiji.
Imate posla sa dve države odjednom i ne znate gde šta ide.
Deca imaju samo nemački, austrijski ili švajcarski pasoš.
Neko vam je rekao da stranci ne mogu da naslede. To nije tačno, ali postoje uslovi.
Kako izgleda ostavinski postupak u Srbiji
Ostavinski postupak se u Srbiji pokreće sam od sebe. Ne morate vi da ga pokrećete:
- Kad se smrt upiše u matičnu knjigu umrlih, matičar o tome obaveštava sud.
- Sud predmet po pravilu prosleđuje javnom beležniku u mestu gde je preminuli živeo.
- Beležnik pravi spisak naslednika i imovine (smrtovnicu) i zakazuje ostavinsku raspravu.
- Na raspravi se svaki naslednik izjašnjava: prihvata, odriče se ili prepušta svoj deo nekome.
- Beležnik donosi rešenje o nasleđivanju. Kad ono postane pravnosnažno, prijavljuje se porez i imovina se upisuje na nove vlasnike u katastar.
Ako je preminuli umro u inostranstvu, smrt prvo treba upisati u srpske matične knjige. Bez toga postupak u Srbiji ne može da počne. To se može uraditi preko konzulata ili direktno kod matičara u Srbiji.
Ako se ne javite, postupak se ne zaustavlja. Rasprava se održava i bez vas. Ako se ne izjasnite, zakon smatra da ste nasledstvo prihvatili.
Ako vam poziv ne može biti uručen, a nemate punomoćnika u Srbiji, sud vam postavlja privremenog staraoca i objavljuje oglas, a postupak se odlaže za najmanje godinu dana. Zato je dobro da punomoćnika odredite odmah, čim saznate za smrt.
Prihvatanje, odricanje i prepuštanje dela: razlika koju morate da znate
Imate tri mogućnosti. Na papiru izgledaju slično, a posledice su potpuno različite.
| Prihvatam | Odričem se | Odričem se u korist mame / brata | |
|---|---|---|---|
| Šta to pravno znači | Postajete naslednik svog dela | Smatra se da nikad niste ni bili naslednik | Zakon to smatra prihvatanjem i poklonom vašeg dela toj osobi (Zakon o nasleđivanju, čl. 216) |
| Kome pripada vaš deo | Vama | Vašoj deci, ako ih imate. Tek ako ih nemate, ostalim naslednicima po zakonu | Tačno onome koga navedete |
| Porez | Za decu i bračnog druga nema poreza | Vi ne plaćate ništa | Onaj ko dobija deo može da plati porez na poklon. Roditelj koji dobija od deteta i brat ili sestra plaćaju 1,5% |
| Dugovi preminulog | Odgovarate do vrednosti nasleđenog | Ne odgovarate | Odgovarate kao da ste prihvatili |
| Može li da se povuče | Ne | Ne | Ne |
Najčešća greška: neko potpiše „odričem se“, misleći da time deo ide mami. Po zakonu, deo tada ide njegovoj deci. Ako su deca maloletna, za svaku dalju odluku o njihovom delu po pravilu treba saglasnost centra za socijalni rad u Srbiji. Umesto jednog potpisa dobijate postupak koji traje mesecima.
Ako želite da vaš deo dobije određena osoba, izjava mora da glasi „u korist“ te osobe, i treba unapred da znate da to može da znači porez za nju.
Niste sigurni kako treba da glasi vaša izjava?
Pošaljite nam opis porodične situacije pre nego što bilo šta potpišete. Advokat saradnik portala će vam reći koja izjava odgovara onome što želite da postignete, i šta ona znači za porez i za vašu decu.
Do kada možete da se odlučite
Odreći se možete sve do kraja prvostepenog ostavinskog postupka, dok javni beležnik ne donese rešenje o nasleđivanju (Zakon o nasleđivanju, čl. 213). Rok je isti i za vas u inostranstvu i za one u Srbiji.
Na internetu ćete naći i rok od tri meseca, kao i rok od šest nedelja. Prvi ne postoji u zakonu, a drugi važi samo po nemačkom pravu, za nasledstvo koje se raspravlja u Nemačkoj.
Pravo da se odreknete gubite ranije ako ste već raspolagali imovinom, na primer izdali stan, prodali auto ili podigli novac sa računa preminulog. Zakon to smatra prihvatanjem.
Od nasledstva se ne možete odreći unapred, dok je roditelj živ. Takva izjava nema dejstvo.
Kako da učestvujete bez dolaska u Srbiju
| Način | Šta radite | Gde potpisujete | Forma |
|---|---|---|---|
| Advokat vas zastupa | Potpisujete punomoćje, advokat radi sve ostalo | Konzulat Srbije, ili notar u vašoj zemlji + Apostille + prevod sudskog tumača | Overa potpisa. Sken poslat mejlom nije dovoljan (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 118) |
| Izjava o prihvatanju u konzulatu | Potpisujete izjavu i šaljete je beležniku | Konzulat Srbije | Overa potpisa |
| Izjava o odricanju ili „u korist“ u konzulatu | Potpisujete izjavu i šaljete je beležniku | Konzulat Srbije | Stroža forma (solemnizacija). Konzulat to radi, traje 30–60 minuta |
| Član porodice u Srbiji kao punomoćnik | Ovlastite roditelja, dete, brata, sestru ili supružnika | Kao kod advokata | Overa potpisa. Ovi članovi porodice mogu da vas zastupaju u celom postupku. Dalji rođaci (ujak, tetka, rođak) mogu samo da daju izjavu u vaše ime. |
Konzulat ne vodi ostavinu. Ostavinski postupak se vodi samo u Srbiji. U konzulatu se potpisuju izjave i punomoćja, i ništa više.
Šta poneti u konzulat: važeći srpski pasoš ili ličnu kartu, i tekst izjave ili punomoćja odštampan u dva primerka, nepotpisan. Pojedini konzulati traže da im tekst pošaljete mejlom, ćirilicom, dan ili dva ranije. Taksa je oko 41–43 € (Hamburg 42 €, Solun 41 €). Tačan iznos proverite na sajtu svog konzulata.
→ Detaljno o overi, apostilu i prevodu: Punomoćje iz inostranstva
Konkretne situacije: šta se dešava i na šta da pazite
„Brat i ja živimo u Nemačkoj. Ja potpisujem sada, brat tek sledeće godine.“
To je moguće. Svaki naslednik daje svoju izjavu posebno, sve do kraja postupka. Vaša izjava važi od trenutka kad je potpišete i ne zavisi od brata. Ali postupak se ne može završiti dok se svi ne izjasne, pa se rasprava odlaže. Dve stvari treba da znate:
- Svoju izjavu posle ne možete da promenite, čak i ako se brat kasnije predomisli ili okolnosti promene.
- Ako se oboje odričete u korist majke, izjave treba da budu usklađene. Inače se može desiti da jedan deo ode majci, a drugi vašoj deci.
Dogovorite unapred, u porodici, šta će ko da potpiše. Ako treba, advokat pripremi obe izjave odjednom, a brat svoju potpiše u konzulatu u Nemačkoj, bez čekanja na dolazak.
„Hoću da se odreknem u korist mame, jer ona ostaje u kući.“
Može. Pravno, vi prihvatate nasledstvo i odmah ga poklanjate mami. Posledice:
- Mama dobija vaš deo i postaje vlasnik većeg dela kuće.
- Mama plaća porez na poklon od 1,5% na vrednost vašeg dela, jer se poklon od deteta roditelju računa kao drugi nasledni red.
- Kad mama jednog dana premine, vi je normalno nasleđujete, uključujući i deo koji ste joj dali. Odricanje od oca ne utiče na nasleđivanje majke.
Ako vam je cilj samo da mama može mirno da živi u kući, postoje i druga rešenja. Na primer, da vi zadržite svoj deo, a mama dobije pravo doživotnog korišćenja (plodouživanje). Koje rešenje je pametnije zavisi od vrednosti imovine, broja dece i poreza.
„Brat traži da mu dam svoj deo kuće i placa. Šta mi posle ostaje?“
Ako mu prepustite deo, on postaje vlasnik i vi kasnije nemate pravo na tu imovinu. Brat plaća porez na poklon od 1,5%. Pre nego što pristanete, proverite:
- šta tačno ulazi u nasledstvo (kuća, plac, njiva, račun u banci) i koliko vredi,
- da li možda postoji dogovor koji je pošteniji za oboje, na primer da brat zadrži kuću, a vama isplati deo vrednosti.
„Sestra je u Australiji i neće ništa da nasledi. Da li je onda sve moje?“
Zavisi kako potpiše. Ako potpiše „odričem se u korist brata“, njen deo ide vama. Ako potpiše samo „odričem se“, njen deo ide njenoj deci, a ne vama. Ako nema dece, deli se među ostalim naslednicima.
„Otac je živeo i umro u Nemačkoj, a stan je u Srbiji.“
Tu se po pravilu vode dva postupka. Za stan u Srbiji nadležan je srpski sud, odnosno javni beležnik u Srbiji, ako je otac bio srpski državljanin. Za imovinu u Nemačkoj (račun, stan tamo) nadležne su nemačke vlasti, i tamo važe nemačka pravila i nemački rokovi. Srpsko rešenje o nasleđivanju nije isto što i nemački Erbschein.
„Moja deca imaju samo nemački pasoš. Mogu li da naslede kuću u Srbiji?“
Mogu. Stranci u Srbiji nasleđuju pod uslovom uzajamnosti (Zakon o nasleđivanju, čl. 7), a nemačka ambasada u Beogradu navodi da uzajamnost sa Nemačkom postoji. Za Austriju, Švajcarsku i Švedsku to se proverava u konkretnom slučaju. Za poljoprivredno zemljište (njive) važe posebna ograničenja za strance, pa je tu potrebna provera pre nego što se bilo šta odluči.
„Ne znam da li je otac imao dugove.“
Naslednik za dugove odgovara samo do vrednosti onoga što je nasledio, nikad svojom imovinom napolju (Zakon o nasleđivanju, čl. 222). Pre nego što odlučite, tražite od beležnika popis imovine i dugova. Odricanje „za svaki slučaj“ često je nepotrebno, a ne može se povući. Ne možete se odreći samo dugova: odricanje važi za sve ili ni za šta.
Vaša situacija je drugačija ili komplikovanija?
Testament, poklon za života, više naslednika u različitim zemljama, imovina u dve države. Opišite nam šta imate i šta želite, i dobićete odgovor sa konkretnim koracima za vašu porodicu.
Ko nasleđuje ako nema testamenta
| Ko je ostavio | Nasleđuju |
|---|---|
| Ostavio je bračnog druga i decu | Bračni drug i deca, na jednake delove |
| Neko od dece je umro pre roditelja ili se odrekao | Umesto njega, njegova deca (unuci) |
| Nema dece | Bračni drug polovinu, roditelji preminulog drugu polovinu. Ako roditelja nema, umesto njih braća i sestre |
| Nema ni dece, ni bračnog druga, ni roditelja | Babe, dede i njihovi potomci |
Vanbračni partner po važećem zakonu ne nasleđuje bez testamenta.
Testamentom se ne može uskratiti nužni deo: deci i bračnom drugu pripada polovina onoga što bi dobili po zakonu. Ako je roditelj za života kuću poklonio nekom drugom, nužni naslednici pod određenim uslovima mogu da traže svoj deo.
Porez: u Srbiji i u zemlji gde živite
U Srbiji (porez na nasleđe i poklon):
- Deca i bračni drug preminulog ne plaćaju porez na nasleđe.
- Roditelji, braća i sestre preminulog plaćaju 1,5%, a ostali 2,5% tržišne vrednosti.
- Kad dete svoj deo ustupi majci, bratu ili sestri, to je poklon, i onaj ko ga dobija plaća 1,5%.
- Poresku prijavu treba podneti u roku od 30 dana od pravnosnažnosti rešenja, čak i kad ste oslobođeni poreza.
U zemlji gde živite:
- Nemačka: ako tamo imate prebivalište, nasledstvo u Srbiji načelno podleže nemačkom porezu na nasleđe. Neoporezivi iznos je 400.000 € za dete i 500.000 € za supružnika, pa porez obično ne nastaje, ali nasledstvo treba prijaviti Finanzamtu.
- Austrija i Švedska: nemaju porez na nasleđe.
- Švajcarska: porez je kantonalni. Deca su oslobođena u gotovo svim kantonima.
Za porez u zemlji boravka obratite se poreskom savetniku tamo.
Koraci, kad se odlučite
- Pošaljete nam podatke: ko je preminuo, gde je živeo, šta je ostalo, ko su naslednici i šta želite.
- Dobijete objašnjenje i ponudu: koja izjava ili punomoćje vam treba, gde se potpisuje i koliko košta, pre nego što bilo šta platite.
- Potpišete u konzulatu ili kod notara. Advokat vam unapred pošalje tačan tekst, a vi pošaljete original.
- Advokat vodi postupak: komunikacija sa beležnikom, ostavinska rasprava, prijem rešenja.
- Posle rešenja: poreska prijava i upis u katastar. Ako želite, i prodaja nasleđenog stana bez vašeg dolaska.
Česta pitanja
Da li moram da dođem u Srbiju na ostavinsku raspravu?
Ne. Možete dati overeno punomoćje advokatu ili izjavu potpisati u konzulatu Srbije.
Šta ako ne odgovorim na poziv javnog beležnika?
Smatra se da ste nasledstvo prihvatili. Ako vam pismo ne može biti uručeno, postavlja se privremeni staralac i postupak se odlaže najmanje godinu dana.
Mogu li samo da pošaljem punomoćje mejlom?
Ne. Punomoćje za ostavinu mora imati overen potpis, u konzulatu ili kod notara uz Apostille. Original se šalje poštom.
Ako se odreknem, da li deo ide mami?
Ne, osim ako izričito napišete „u korist mame“. Inače ide vašoj deci.
Ako se sada odreknem u korist mame, da li posle njene smrti opet nasleđujem?
Da. Svaka ostavina je poseban postupak.
Da li mama plaća porez ako joj dam svoj deo?
Da, 1,5% na vrednost vašeg dela, jer se to računa kao poklon deteta roditelju.
Mogu li da se predomislim posle potpisivanja?
Ne. Izjava o nasleđivanju je konačna.
Da li nasleđujem i očeve dugove?
Samo do vrednosti onoga što nasledite. Svojom imovinom ne odgovarate.
Može li se ostavina obaviti u konzulatu?
Ne. Postupak se vodi samo u Srbiji. U konzulatu se potpisuju izjave i punomoćja.
Koliko traje ostavinski postupak?
Kad su naslednici složni i papiri uredni, obično nekoliko meseci. Ako se neko ne izjasni ili postoji spor, i duže.
Kurz auf Deutsch / In short (English)
DE: Erbschaft in Serbien ohne Anreise: Das Nachlassverfahren führt ein Notar in Serbien. Sie können einen Anwalt mit einer beglaubigten Vollmacht beauftragen (serbisches Konsulat oder deutscher Notar mit Apostille und Übersetzung). Achtung: Eine Erbausschlagung „zugunsten“ einer Person gilt in Serbien als Schenkung und kann Steuern auslösen. Erklärungen sind unwiderruflich.
EN: You can handle an inheritance in Serbia without travelling. A Serbian lawyer can represent you with a certified power of attorney (Serbian consulate, or a local notary with an apostille and certified translation). Note: renouncing “in favour of” someone counts as a gift under Serbian law and may be taxed. Declarations cannot be withdrawn.
Pošaljite opis slučaja
Napišite nam ukratko vašu situaciju. Odgovaramo sa konkretnim koracima i ponudom, pre nego što bilo šta potpišete ili platite.
Upite obrađuje advokat saradnik portala.
Povezani vodiči
O autoru: Miloš Živanović, advokat
Pravni izvori: Zakon o nasleđivanju (čl. 7, 9–10, 39–40, 212–222); Zakon o vanparničnom postupku (čl. 115–118); Zakon o porezima na imovinu (čl. 14–21).
Ažurirano: oktobar 2026 · Sledeća provera: april 2027
Tekst je opšteg informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.